Opel Insignia B privlači kupce koji žele veliku limuzinu ili karavan, mnogo opreme i ozbiljan osećaj na autoputu bez premium cene. Na papiru deluje vrlo racionalno: udobna je, prostrana, dobro izgleda i često nudi bogatu opremu. Kao polovnjak, međutim, mora opravdati stanje jer veliki auto sa jeftinom cenom često krije veliku kilometražu ili zaostala ulaganja.
Prva provera je motor. Dizel verzije treba gledati kroz hladan start, DPF, EGR, turbinu, dizne, AdBlue ako ga ima, curenja i servis ulja. Benzinske verzije treba proveriti kroz potrošnju, rad motora, servisnu istoriju i eventualna curenja. U oba slučaja kilometraža mora imati logiku sa enterijerom, volanom, sedištem i računima.
Druga tema je elektronika i oprema. Infotainment, klima, senzori, kamera, adaptivna svetla, sedišta, grejanje, parking sistemi i svi moduli moraju raditi bez slučajnih upozorenja. Bogata oprema je prednost samo ako radi. Ako prodavac kaže da je sitnica, kupac treba da proveri koliko ta sitnica košta.
Treća provera je trap i uvozna istorija. Insignia često ima mnogo autoput kilometara, što nije problem ako je održavanje uredno. Problem je kada se kilometraža ne poklapa sa stanjem i dokumentacijom. Dobar primerak je udoban i sposoban porodični auto. Loš primerak može brzo postati skupa velika limuzina koju je teško prodati bez dodatnih ulaganja.
