Volvo S60 privlači kupce koji žele nešto mirnije od nemačkih premium limuzina: dobru bezbednost, udobnost, ozbiljan enterijer i diskretniji imidž. Kao polovnjak može biti vrlo dobar izbor, ali samo kada je održavanje jasno. Volvo nije auto koji treba kupiti zato što je jeftiniji od sličnog BMW-a ili Audija, već zato što je konkretan primerak zdrav.
Prva provera je motor i menjač. Dizel verzije traže proveru DPF-a, EGR-a, turbine, hladnog starta i servisnog ritma. Benzinske verzije treba gledati kroz potrošnju, curenja i račune. Automatski menjač mora menjati glatko hladan i topao, bez trzaja i kašnjenja. Servis ulja nije detalj, nego važan dokaz.
Druga tema je elektronika i bezbednosna oprema. Senzori, radar, kamera, svetla, klima, sedišta, parking sistemi i upozorenja moraju raditi bez izgovora. Volvo često ima opremu koja je odlična kada radi, ali nije jeftina kada se popravlja. Zato dijagnostika treba da bude deo osnovnog pregleda.
Treća provera je cena delova i uvozna istorija. S60 može imati veliki broj autoput kilometara, posebno ako je uvezen. To nije problem ako su servisi uredni, ali jeste ako stanje enterijera i dokumentacija ne prate kilometražu. Dobar S60 vredi platiti, ali loš primerak brzo pokaže da bezbedan auto ne znači jeftin auto.
