Kupac obično misli da je loša fotografija znak neozbiljnog oglasa, a dobra fotografija znak sigurnije kupovine. To je previše jednostavno. Danas su često veći problem upravo slike koje deluju previše čisto, previše ravnomerno osvetljeno i previše savršeno za realan polovan automobil. Kada oglas izgleda kao katalog, kupac mora pojačati oprez, ne spustiti ga.
Prvi signal su nerealno jednaki tonovi boje i odsustvo svih sitnih nesavršenosti. Ako se na fotografijama ne vide mikrotragovi korišćenja, razlike u odsjaju između elemenata ili prirodna dubina materijala enterijera, moguće je da su fotografije agresivno obrađene. To ne znači automatski da je auto loš, ali znači da prodavac želi da oblikuje prvi utisak jače nego što bi stvarno stanje možda dozvolilo.
Drugi signal su detalji koji su “izgubljeni” baš tamo gde bi kupac voleo da vidi više. Pragovi, donje ivice vrata, bočne strane sedišta, ivice volana, rubovi branika i spojevi limarije često ostanu u senci, zamućeni ili fotografisani iz ugla koji izgleda atraktivno, ali neinformativno. To je trenutak kada dobar oglas prestaje da bude koristan oglas.
Treći signal je nesklad između priče i vizuala. Ako auto navodno ima dosta kilometara, ali enterijer na slikama izgleda kao da nikada nije korišćen, kupac mora tražiti dodatne fotografije i konkretan pregled. Obrada slike može ukloniti nijanse, ali ne može promeniti realno stanje automobila kada staneš pored njega. Zato je najskuplja greška verovati fotografiji više nego logici.
Najpametniji kupac ne traži savršene slike nego poštene slike. Dobar oglas pokazuje i ono što je lepo i ono što je važno za procenu stanja. Kada fotografije izgledaju previše marketinški, to nije razlog za automatsko odbijanje, ali jeste razlog za dodatna pitanja i stroži pregled uživo. Auto se ne kupuje kroz filter.
