Kupci često pomisle da je auto koji je malo vožen i dugo stajao automatski bolja kupovina. U praksi, dug period stajanja može doneti čitav niz problema koji se ne vide odmah na fotografijama. Oglas može zvučati idealno, ali mehanika ne voli neaktivnost jednako kao ni loše održavanje.
Prvi znak je stanje guma, kočnica i akumulatora. Gume mogu imati dobar dezen, a ipak biti stare i tvrde. Diskovi i pločice mogu zarđati ili izgubiti radnu površinu. Akumulator često oslabi upravo na autima koji retko voze. To nisu ogromne stavke svaka za sebe, ali zajedno menjaju realnu cenu kupovine.
Drugi problem su tečnosti, zaptivke i gumeni delovi. Auto koji dugo stoji može početi da pokazuje curenja tek kada se vrati u svakodnevnu vožnju. Creva, dihtunzi, amortizeri i sitni gumeni elementi stare i kada se ne vozi mnogo. Zato auto koji deluje “kao nov” po kilometraži ne mora biti jeftin za dovođenje u pouzdano stanje.
Treće, obrati pažnju na priču prodavca. Dugo stajanje mora imati objašnjenje koje ima smisla: sezonska vožnja, drugi auto u kući, nasledstvo ili specifičan način korišćenja. Ako priča zvuči nejasno, a servisni trag je tanak, kupac ne dobija povlasticu male kilometraže nego preuzima rizik neaktivnosti.
Najpametnije je pregledati auto koji je dugo stajao kao da kupuješ vozilo sa posebnim tipom habanja. Dobar primerak postoji, ali mora proći pregled kočnica, guma, tečnosti, akumulatora i tragova curenja. Tek tada mala kilometraža postaje prednost, umesto skupog iznenađenja.
