Rent-a-car automobili umeju da izgledaju kao odlična prilika. Često su relativno mladi, imaju dobru opremu, uredno su oprani za oglas i deluju kao da nude više auta za manje novca. Problem je što takav primerak često nosi mnogo više različitih vozača, više kratkih relacija i manje emotivne pažnje nego auto koji je neko zaista vozio kao svoj.
Prvi signal je kombinacija godišta, opreme i cene. Ako automobil izgleda previše atraktivno za ono što tržište inače traži, kupac treba da se zapita zašto. Rent-a-car primerci često imaju dobar vizuelni paket jer je upravo to bilo važno pri kupovini flote, ali stanje enterijera, volana, ručica i prtljažnika može vrlo brzo otkriti intenzivniju upotrebu nego što broj kilometara sugeriše.
Drugi signal je način habanja. Sedišta na vozačevoj strani, ivice plastika, pragovi, felne i sitni limarski tragovi često više govore od servisnog pečata. Automobil može imati uredne osnovne servise, ali i dalje biti vožen hladan, parkiran grubo i korišćen bez mnogo obzira. Kupac zato mora povezati kako auto izgleda iznutra i spolja sa pričom koju prodavac nudi.
Treći signal je dokumentacija. Ako je automobil zaista dolazio iz rent-a-car ili slične kratkoročne flote, trag u papirima, poreklu ili načinu prodaje obično postoji. Problem nije nužno to što je auto bio iznajmljivan, nego što kupac tu činjenicu ne uključi u procenu cene. Auto sa takvom istorijom mora biti mehanički ubedljiv i cenovno pošteniji da bi bio dobra kupovina.
Najgora greška je kada dobra oprema uspava oprez. Kamera, automatik, navigacija i atraktivan paket mogu delovati kao poklon, ali ako je auto prošao mnogo vozača i mnogo grubih svakodnevica, ta oprema ne menja istoriju eksploatacije. Bivši rent-a-car primerak može biti korektan ako je stanje stvarno dobro i cena to priznaje. Ako ne priznaje, onda je to samo lep oglas sa skriveno težim životom.
