Kod modernih polovnih dizela kupci obično pričaju o DPF-u, EGR-u, turbini i diznama, dok AdBlue ostane sitna fusnota u oglasu. To je greška. AdBlue sistem jeste napravljen da smanji emisije, ali kao polovan deo vlasništva može doneti senzor, pumpu, grejač, diznu, softversko upozorenje i neprijatnu poruku da auto posle određenog broja kilometara neće moći da se pokrene.
Prvi signal za oprez je svaka priča prodavca da je "to samo lampica". Kod AdBlue sistema lampica retko treba da bude prihvaćena kao sitnica dok se ne uradi dijagnostika. Nekad je problem nivo tečnosti ili loš kvalitet AdBlue-a, ali nekad je kvar na sistemu koji traži ozbiljniji račun. Kupac koji to preskoči jer motor radi lepo može vrlo brzo posle kupovine završiti u servisu.
Drugi problem je način korišćenja. Automobil koji često vozi kratke gradske relacije i ne dobija pravilan servisni ritam može imati više problema sa emisijskim sistemima nego auto koji prelazi duže relacije. AdBlue ne treba posmatrati izolovano. Ako postoje problemi sa DPF-om, EGR-om, senzorima izduva ili softverskim intervencijama, cela slika postaje rizičnija.
Posebno treba biti oprezan sa automobilima kod kojih je sistem "rešen" nejasnim softverom. Takav auto može delovati jeftinije i jednostavnije u trenutku kupovine, ali otvara pitanja tehničkog pregleda, legalnosti, daljih kvarova i kasnije prodaje. Kratkoročno uklanjanje problema često samo premešta rizik na sledećeg vlasnika.
Polovan dizel sa AdBlue sistemom nije automatski loša kupovina. Naprotiv, dobar primerak sa jasnim servisima, urednom dijagnostikom i bez aktivnih grešaka može biti sasvim razuman izbor za otvoren put. Ali kupac mora u budžet uneti i ovaj sistem. Ako već plaćaš modernog dizela, proveri sve što ga čini modernim, ne samo potrošnju i snagu motora.
