Uvezen auto iz EU često deluje kao najbolji put do bolje opreme, urednijih puteva i šireg izbora modela. To zaista može biti prednost, ali samo ako kupac proveri dokumentaciju pre nego što se zaleti na fotografije i opis oglasa. Kod uvoznih polovnjaka najskuplje greške se često dese pre pregleda, kada se kapara da prerano ili se ne razume šta tačno ulazi u cenu.
Prvo proveri da li je auto već ocarinjen i registrovan ili se prodaje u postupku uvoza. Cena koja izgleda niža može biti nepotpuna ako kupac tek treba da plati dažbine, homologaciju, prevod dokumentacije, registraciju ili transport. U oglasu mora biti jasno šta je završeno, a šta tek čeka novog vlasnika. Ako prodavac izbegava precizan odgovor, to je signal za oprez.
Drugi korak je istorija vozila. Traži servisnu dokumentaciju, broj šasije za proveru, prethodne račune i tragove oštećenja. Vozilo iz uvoza nije automatski bolje od domaćeg automobila. Dobar uvozni auto ima proverljivo poreklo, doslednu kilometražu i stanje koje se slaže sa dokumentacijom. Loš uvozni auto često ima lepe fotografije, ali slabu priču.
Posebno obrati pažnju na kilometražu. Auto koji je vozio autoput može imati veću kilometražu i bolje stanje od automobila koji je radio kratke gradske relacije. Zato broj na satu ne sme biti jedini filter. Gledaj istrošenost enterijera, kočnica, guma, stakla, farova i volana. Ako sve izgleda sveže, ali dokumentacija ne postoji, oprez je opravdan.
Kaparu daj tek kada znaš kome je daješ, šta dobijaš zauzvrat i pod kojim uslovima se vraća. Najbolje je da svaki dogovor bude pisan, sa jasnim opisom vozila, cenom, rokom i razlogom za eventualni povraćaj. Usmena obećanja su slaba zaštita kada se kasnije pojavi problem.
Uvozni auto ima smisla kada dobijaš bolji primerak, ne samo bolju priču. Pre puta ili pregleda napravi listu pitanja, proveri troškove i ne preskači nezavisan pregled. Ako prodavac žuri kupca ili traži kaparu pre osnovnih informacija, verovatno postoji bolji oglas.
