Nikola je na probnoj vožnji skoro završio kupovinu kada je na blagoj uzbrdici povukao ručnu i auto se polako pomerio. Prodavac je rekao da "samo treba zategnuti", ali majstor je tražio da se pogleda zadnji kraj. Visok hod ručne kočnice nekad jeste podešavanje, ali nekad otvara priču o sajlama, čeljustima, dobošima, diskovima i dugom odlaganju servisa.
Prva provera je ponašanje na mestu i u vožnji. Ručna treba da hvata u razumnom hodu, da drži auto na blagoj uzbrdici i da se posle spuštanja točkovi slobodno okreću. Ako hvata previsoko, ne drži ravnomerno ili se auto teško pokreće posle spuštanja, ne prihvataj objašnjenje bez pregleda. Problem može biti jednostavan, ali mora biti jasan.
Na dizalici treba pogledati sajle, povratne opruge, zadnje čeljusti, doboše ili diskove, pločice, paknove, ležajeve i tragove korozije. Kod automobila koji dugo stoje ili se voze kratko, zadnje kočnice često zaribaju, a problem se maskira pranjem i kratkom probnom vožnjom. Ako je sistem elektronske parking kočnice, proveri lampice, dijagnostiku i rad oba zadnja točka.
Kupovina se može nastaviti kada je uzrok poznat i cena popravke uračunata. Ako ručna ne drži, zadnje kočnice su neravnomerne, čeljusti cure ili prodavac odbija dizalicu, rizik više nije sitnica. Ručna kočnica je mali test discipline održavanja. Auto koji ne može mirno da stoji na uzbrdici ne treba da dobije kaparu pre jasnog pregleda.
