Citroen C4 Picasso je auto koji porodicu lako kupi prostorom, svetlom kabinom i osećajem da je neko stvarno mislio o svakodnevici. Kada deca, torbe, kolica i vikend putovanja postanu redovna rutina, ovakav monovolumen može imati više smisla od skupljeg SUV-a. Ali udobna porodična priča ne sme da sakrije pitanje održavanja, posebno kod primeraka sa bogatom opremom.
Prva provera je motor i menjač. Dizel može biti dobar izbor ako je auto vozio duže relacije i ima uredne servise, ali DPF, EGR, turbina, dizne i plivajući zamajac moraju biti jasni. Ako primerak ima robotizovani EGS menjač, probna vožnja mora pokazati kako kreće, menja brzine, manevriše i ponaša se u gužvi. Trzaji nisu stvar ukusa kada popravka ulazi u budžet.
Druga tema je elektronika. Ekrani, klima, parking senzori, kamera, električna ručna, brave, podizači, svetla, instrument tabla i svi porodični dodaci moraju raditi bez slučajnih upozorenja. Prodavčevo "to je samo senzor" nema vrednost dok dijagnostika ne kaže šta je stvarno. Kod ovakvog auta oprema je prednost samo ako radi.
Treća provera je porodični umor. Pogledaj sedišta, ISOFIX, stočiće, gepek, pod, tapacire, vrata, klizne pregrade, zadnji trap i kočnice. Dobar C4 Picasso može biti vrlo razumna kupovina za porodicu koja želi prostor bez SUV cene. Loš primerak je udobna kabina puna sitnih problema koji se sabiraju brže nego što kupac očekuje.
