Opel Zafira Tourer kupuje se kada porodica preraste običan kompakt, ali ne želi ili ne može da plati veliki SUV. Na fotografijama deluje kao razuman odgovor: sedam sedišta, pristojan komfor, veliki gepek kada treći red nije u upotrebi i cena koja često izgleda poštenije od modernih crossovera. Ali baš zato treba proveriti da li je auto služio porodici ili je porodica već potrošila ono najbolje iz njega.
Prva provera je motor. Dizel može imati smisla ako je Zafira vozila duže relacije i redovno servisirana, ali DPF, EGR, turbina, dizne i plivajući zamajac moraju biti deo pregleda. Benzinac je mirniji za kraće relacije, ali ne znači da može bez provere potrošnje ulja, hlađenja i servisnog ritma. Težak monovolumen ne prašta zapušteno održavanje.
Druga tema je menjač i trap. Automatik mora menjati glatko hladan i topao, bez trzaja i kašnjenja. Manuelni traži proveru kvačila i zamajca. Trap, kočnice, gume i amortizeri trpe mnogo kada se auto vozi natovaren, sa decom, prtljagom i čestim putovanjima. Probna vožnja treba da uključi neravnine, kočenje i slušanje zadnjeg dela.
Treća provera je porodični umor. Pogledaj treći red sedišta, mehanizme sklapanja, klimu pozadi, pod, tapacire, vrata, gepek, ISOFIX, brave i stanje plastika. Dobra Zafira Tourer može biti vrlo praktičan auto za realan novac. Loša Zafira je dokaz da sedam sedišta nije prednost ako svako sedište krije odloženi račun.
