Polovni auto koji je radio dostavu često ne izgleda dramatično na prvi pogled. Može imati korektnu kilometražu, pristojne fotografije i jednostavnu opremu. Ipak, gradska dostava troši automobil drugačije od porodične vožnje. Mnogo hladnih startova, kratkih relacija, parkiranja, kočenja i penjanja na ivičnjake može napraviti stanje koje broj kilometara ne objašnjava.
Prvi trag je enterijer. Vozačko sedište, volan, pedale, prekidači, ručica menjača, vrata i prtljažnik često pokazuju intenzivnu upotrebu. Ako su ti delovi potrošeniji od kilometraže, treba postaviti više pitanja. Dostavni auto retko strada od jednog velikog događaja, već od hiljada malih ciklusa.
Drugi trag je mehanika. Kvačilo, kočnice, trap, ležajevi, gume, hladan rad motora i klima treba da se provere pažljivije nego kod običnog gradskog auta. Ako je auto često stajao upaljen ili vozio kratke ture, ulje, akumulator, alternator i DPF kod dizela mogu biti pod većim stresom.
Treći signal je karoserija. Sitne ogrebotine, udarci vrata, tragovi skidanja folije, oštećenja branika i unutrašnjost gepeka mogu otkriti prethodnu namenu. Takav auto nije automatski loša kupovina ako je cena realna i stanje jasno. Problem nastaje kada se prodaje kao običan porodični primerak bez priznate istorije rada.
