Miloš je želeo ozbiljnu limuzinu za autoput, ali nije hteo da plati cenu popularnog premium znaka. Seat Exeo mu je delovao kao skrivena prilika: poznata tehnička osnova, dobra oprema i manje interesovanja kupaca. Upravo tu počinje oprez. Exeo nije dobar zato što liči na racionalniji Audi, nego samo ako konkretan auto ima papire, stanje i cenu koje priznaju godine.
Prvo proveri motor i servis. Dizel mora hladno da pali mirno, bez dima, curenja, grubog rada i izgovora oko turbine, dizni, EGR-a ili DPF-a. Benzinac traži proveru potrošnje ulja, rashladnog sistema i redovnog održavanja. Veliki servis, ulje, filteri, kvačilo i eventualni plivajući zamajac moraju biti deo razgovora pre kapare, ne iznenađenje posle kupovine.
Druga provera su trap, karoserija i kabina. Exeo je često vožen kao službeni ili putnički auto, pa uporedi kilometražu sa sedištem, volanom, pedalama, pragom gepeka i gumama. Na dizalici gledaj ramena, amortizere, kočnice, pod, pragove, izduv i tragove korozije. Ako enterijer deluje umornije od oglasa, nemoj da te dobra oprema ubedi da preskočiš pregled.
Polovni Exeo ima smisla za kupca koji želi komfornu limuzinu za razuman novac i prihvata da godine donose ulaganja. Dobar primerak treba da bude jeftiniji od traženijih alternativa, ali ne toliko jeftin da krije servisni dug. Ako prodavac stalno ponavlja Audi korene, a nema račune i ne dozvoljava proveru, to nije argument nego signal da pregovor treba završiti.
