Hyundai i30 je jedan od onih polovnjaka koji kupcu retko izaziva previše emocija, ali često ima vrlo smislen odgovor na pitanje šta zapravo treba kupiti. Upravo zato lako dobije etiketu sigurne kupovine. Problem je što nijedan kompakt nije siguran samo zato što ima mirnu reputaciju. Polovni i30 ima smisla tek kada konkretan primerak potvrdi priču kroz stanje i istoriju održavanja.
Prvo proveri koliko je oglas pošten prema kilometraži i načinu korišćenja. i30 često kupuju vozači koji žele racionalan auto za grad, posao i porodicu, pa na tržištu ima i vrlo dobrih i vrlo umornih primeraka. Stanje volana, sedišta, pedala i trapa mora imati logiku u odnosu na broj koji piše u oglasu. Ako enterijer priča jednu priču, a kilometraža drugu, kupac treba da uspori.
Drugo, motor i menjač traže jasan servisni trag. Kod benzinca proveri hladan start, potrošnju ulja i redovnost održavanja. Kod dizela gledaj DPF, EGR, turbinu i da li se način vožnje prethodnog vlasnika uklapa sa motorom koji kupuješ. Ako postoji automatik, servis menjača mora biti deo dokumentacije, ne samo deo obećanja.
Treće, poenta i30 nije da bude najjeftiniji oglas u klasi, nego da za dati novac ostavi najmanje nepoznanica. Kupac koji juri samo nižu cenu lako će završiti sa kompaktnim autom koji izgleda racionalno, a traži niz sitnih ulaganja odmah po kupovini. Dobar i30 vredi malo više samo kada taj višak stvarno kupuje mir.
Najbolji polovni i30 je onaj koji ne pokušava da glumi nešto što nije. Ako je dokumentacija jasna, stanje pošteno i cena u skladu sa tržištem, i30 može biti odlična svakodnevna kupovina. Ako oglas deluje previše dobar za ono što nudi, onda racionalni kompakt vrlo brzo postaje još jedan skup kompromis.
