Auto posle lizinga mnogim kupcima zvuči kao uredniji polovnjak. Postoji firma, postoji ugovor, postoji servisni ritam i često postoji jasnija dokumentacija nego kod privatnog vlasnika koji je čuvao papire samo kada se setio. To jeste prednost, ali nije garancija da je konkretan primerak mirna kupovina. Lizing istorija objašnjava okvir, ali ne objašnjava uvek način vožnje.
Najveća prednost ovakvih automobila je trag održavanja. Ako su servisi rađeni u roku, ako postoje računi i ako se vidi doslednost kilometraže, kupac dobija bolju početnu sliku nego kod auta sa praznom servisnom pričom. Problem nastaje kada se ta urednost pogrešno protumači kao dokaz pažljivog korišćenja. Službeni auto može biti održavan redovno, a ipak vožen grubo, hladan, kratkim relacijama i bez osećaja vlasničke brige.
Posebno treba gledati poslednju godinu ugovora. Tada deo korisnika prestaje da ulaže u sitnice jer zna da auto uskoro vraća. Gume mogu biti pri kraju, kočnice odložene, enterijer umoran, a sitni kvarovi prikriveni jer automobil prolazi osnovni nivo predaje. Ako cena deluje dobra, kupac mora uračunati upravo ta odložena ulaganja.
Kod auta iz lizinga pažljivo proveri opremu, klimu, multimediju, brave, senzore, stanje sedišta i tragove korišćenja gepeka. To su detalji koji otkrivaju kako je auto stvarno živeo. Ako je bio kod jednog korisnika i ima logičan ritam servisa, rizik je manji. Ako je bio flotni automobil koji je menjao vozače, treba biti stroži nego kod privatnog vlasništva.
Kupovina posle lizinga može biti vrlo dobra odluka kada dokumentacija, stanje i cena pričaju istu priču. Ali ako se kupac osloni samo na reč "lizing", lako plati automobil koji je formalno održavan, ali praktično potrošen. Pravo pitanje nije da li je auto bio na lizingu, nego da li su tragovi korišćenja u skladu sa kilometražom, cenom i obećanom istorijom.
