Ivana je tražila porodični auto za skroman budžet i Fiat Linea joj je zapao za oko zbog velikog gepeka, jednostavne kabine i cene koja deluje razumnije od popularnih karavana. Na papiru to ima logiku. Problem je što kod Linee prostor lako postane glavni argument, pa kupac kasno primeti godine, umor i odložena ulaganja.
Prvo proveri motor i osnovno održavanje. Benzinske verzije treba da pale mirno, rade ravnomerno i ne kriju curenja, zapušten servis ili probleme sa hlađenjem. Dizel može imati smisla za duže relacije, ali samo uz jasne račune, dobar hladan start, mirnu turbinu i proveru EGR-a, DPF-a ako postoji i stanja kvačila.
Druga provera je svakodnevna upotreba. Linea često radi kao porodični ili službeni auto, pa trap, kočnice, vrata, gepek, brava prtljažnika, klima i podizači moraju biti provereni bez žurbe. Veliki gepek ne vredi mnogo ako klima ne hladi, zadnji trap lupa ili enterijer pokazuje da je auto nosio više tereta nego što prodavac priznaje.
Polovna Linea je dobra kupovina kada je realno plaćena, jednostavna i servisno jasna. Nije dobra kada je kupuješ samo zato što za malo novca izgleda kao veći auto. Uporedi je sa Tipom, Loganom, Rapidom i starijim kompaktima, pa odluči da li konkretan primerak nudi prostor bez skrivene investicije.
