Porodica iz Pančeva tražila je sedam sedišta bez SUV cene i brzo je stigla do Dacia Lodgy. Na oglasu je delovala kao praktično rešenje: veliki gepek, jednostavna kabina i cena koja ostavlja novac za registraciju i prvi servis. Ali kod Lodgyja niska cena nije kraj računice. To je početak provere koliko je auto već radio za porodicu, posao ili oba.
Prva provera je enterijer. Sedišta, šine, preklapanje drugog i trećeg reda, pojasevi, ISOFIX, tapaciri, gepek i plastike govore koliko je auto zaista korišćen. Lodgy često nosi decu, prtljag, kolica, alat ili robu, pa uredna karoserija ne znači da kabina nije umorna. Ako treći red ne radi lako ili klima ne hladi celu kabinu, prostor gubi deo vrednosti.
Druga tema je motor, trap i kočnice. Dizel ima smisla za duže relacije, ali DPF, EGR, turbina, dizne i servis ulja moraju imati jasan trag. Benzinac može biti mirniji za kraće vožnje, ali težak auto traži proveru potrošnje, kvačila i hlađenja. Trap, amortizeri, gume i kočnice posebno trpe kada je auto često natovaren.
Lodgy je dobra kupovina kada kupac stvarno koristi prostor i dobija primerak sa razumljivom istorijom. Nije dobra kupovina ako je sedam sedišta samo ideja, a auto odmah traži klimu, gume, trap i veliki servis. Kod ovakvog auta prvo probaj porodični scenario: sedišta, gepek, dečja oprema, ulazak i probna vožnja preko neravnina. Ako tu prođe, cena tek tada postaje zanimljiva.
