Check engine lampica je jedna od onih stvari koju kupac ne želi da vidi na polovnom autu. Još opasnija je situacija kada je ne vidi, a prodavac usput kaže da je "pre neki dan obrisana neka stara greška". Lampica sama po sebi nije presuda. Problem je kada se kvar ne razume, kada se greške brišu pred dolazak kupca ili kada probna vožnja nije dovoljno duga da pokaže da se simptom vraća.
Prva provera je dijagnostika pre brisanja. Ako greška postoji, treba je očitati, zapisati i povezati sa simptomima. Sonda, bobina, EGR, DPF, katalizator, dizne, senzor pritiska, usis ili loš akumulator mogu svi otvoriti različite račune. Prodavčeva rečenica da je "samo senzor" ne znači ništa bez koda greške i pregleda.
Druga tema je readiness status. Posle brisanja grešaka, neki sistemi još nisu završili samoproveru. Auto može kratko delovati čist, a problem se vratiti posle određene vožnje. Zato je važno gledati da li su monitori spremni, da li se lampica vraća posle hladnog starta, gradske vožnje, otvorenog puta i jačeg ubrzanja.
Treća provera je računica. Check engine nije automatski razlog za odustajanje, ali jeste razlog da se kvar dijagnostikuje pre kapare. Ako prodavac ne dozvoljava dijagnostiku ili insistira da se greška ignoriše, rizik prelazi na kupca. Dobar auto ne mora biti bez ijedne stare greške u istoriji, ali mora imati objašnjenje koje majstor može da potvrdi.
