Neusklađena oprema i VIN nisu uvek dokaz prevare, ali jesu razlog da kupac uspori. Nekad je problem samo loše napisan oglas ili pogrešno označen paket opreme. Nekad, međutim, razlika između VIN izveštaja, fabričke specifikacije i stvarnog auta može otkriti uvoznu zamenu delova, lošu popravku posle udesa, naknadnu ugradnju ili nejasno poreklo.
Prva provera je fabrička specifikacija. VIN treba da pokaže motor, menjač, boju, nivo opreme, bitne pakete, datum proizvodnje i tržište za koje je auto namenjen. Ako oglas tvrdi da auto ima fabričku opremu koju VIN ne potvrđuje, pitaj da li je naknadno ugrađena i traži račun ili dokaz.
Druga tema je fizički pregled. Volan, sedišta, ekran, svetla, branici, kamera, senzori, felne, instrument tabla i sigurnosna oprema moraju izgledati kao celina. Ako su delovi različitog godišta, nijanse ili nivoa opreme, moguće je da je auto popravljan ili sklapljen jeftinijim delovima.
Treća provera je vrednost auta. Naknadna oprema nije nužno loša ako je urađena kvalitetno i dokumentovano. Problem je kada se prodaje kao fabrička, a utiče na cenu i poverenje. Ako VIN, oglas i stvarno stanje ne mogu da se usklade, bolje je platiti detaljan pregled nego kasnije objašnjavati zašto auto nema ono što je prodavac obećao.
