Mala kilometraža je jedan od najjačih mamaca u oglasima za polovne automobile. Kupci prirodno žele auto koji je manje vožen, manje haban i potencijalno bliži fabričkom stanju. Problem je što broj kilometara sam po sebi ne dokazuje skoro ništa ako ga ne prate dokumentacija i realno stanje.
Prava prednost postoji kada se kilometraža može pratiti kroz servise, račune, tehničke preglede, uvozne dokumente i stanje automobila. Ako je auto star deset godina i ima malo kilometara, mora postojati objašnjenje: drugi auto u porodici, sezonsko korišćenje, lokalna vožnja ili jasna istorija vlasništva. Bez toga, mala kilometraža je samo tvrdnja.
Crvena zastavica se pojavljuje kada se broj ne slaže sa automobilom. Izlizani volan, sedište, ručica menjača, pedale, ogrebotine u kabini i umoran trap ne moraju dokazati vraćanje kilometraže, ali traže dodatna pitanja. Isto važi i za servisnu knjižicu koja počinje kasno, nema račune ili ima velike rupe između intervala.
Mala kilometraža ne znači automatski manje ulaganja. Auto koji je dugo stajao može imati stare gume, slab akumulator, zapekle kočnice, probleme sa gumama, tečnostima ili dihtunzima. Kratke gradske relacije takođe habaju motor drugačije od otvorenog puta. Zato pregled mora uključiti način korišćenja, ne samo ukupan broj.
Najbolje je gledati kilometražu kao jedan deo slagalice. Ako se broj, dokumentacija, stanje i priča prodavca poklapaju, mala kilometraža je ozbiljna prednost. Ako se bilo koji deo ne uklapa, nemoj plaćati premiju za broj koji ne možeš proveriti. Dobar polovnjak se kupuje stanjem, ne obećanjem.
