Maja je tražila mali auto za majku koja teško ulazi u niske gradske modele. Suzuki Ignis i Opel Agila brzo su ušli u uži izbor jer imaju višu kabinu, kratak auto za parking i jednostavan karakter. Na fotografijama oba deluju kao pametna alternativa običnom malom autu, ali kod starijih primeraka visoko sedenje ne sme da sakrije godine, limariju i dostupnost delova.
Ignis ima smisla kada kupac želi nešto robustniji mali auto, bolju preglednost i upotrebljivost na lošijem putu. Ipak, baš zato proveri tragove seoske vožnje, zimu, so, pragove, pod, zadnji deo, trap, kočnice i eventualni 4x4 pogon ako ga primerak ima. Ako prodavac cenu objašnjava retkošću, traži račune, hladan start i pregled odozdo, jer retkost ne plaća koroziju.
Agila je racionalnija kada je cilj jednostavan gradski auto sa lakšim ulaskom i poznatijom servisnom podrškom. Treba proveriti benzinski motor, kvačilo, menjač, klimu, podizače, vrata, zadnju klupu i tragove kratkih relacija. Agila koja je godinama vozila samo grad može spolja izgledati uredno, a da odmah traži gume, trap, akumulator i kočnice.
Odluka ne treba da bude Ignis protiv Agile po imenu, nego koji primerak ima jasniju istoriju i manje početno ulaganje. Ignis je bolji ako stvarno treba viši auto za lošiji put i ako je lim zdrav. Agila je bolja ako kupac želi mirniju gradsku računicu i lakše održavanje. Ako nijedan auto ne može na dizalicu pre kapare, visoko sedenje nije prednost nego skupa distrakcija.
