Miloš je tražio jeftin auto za posao, pijacu i povremeni put do roditelja, pa su mu u uži izbor ušli Renault Modus i Nissan Tiida jer su oba koštala manje od popularnijih modela istog godišta. Modus mu je delovao praktično i pregledno, dok je Tiida nudila veći auto za sličan novac. Prodavci su oba automobila opisivali kao "potcenjene", ali kod potcenjenih polovnjaka kupac mora hladno da odvoji stvarnu vrednost od slabije potražnje.
Modus ima smisla kada se kupuje gradski auto sa visokim sedenjem, dobrim pregledom i kabinom koja lakše prima starije putnike ili dečje sedište. Pre odluke proveri elektroniku, podizače, klimu, trap, tragove vlage i dostupnost sitnih delova enterijera. Ako je auto bio drugi porodični automobil, kratke relacije mogu značiti umoran akumulator, slab auspuh, zapuštene kočnice i servis koji je rađen tek kada nešto prestane da radi.
Tiida je bolja kada kupac želi više prostora, mirniji karakter i jednostavniju svakodnevicu, ali baš zato treba proveriti da li niska cena krije ređu ponudu delova, slabiju kasniju prodaju ili auto koji je dugo stajao. Pogledaj zadnji trap, kvačilo, klimu, gumene delove, koroziju na donjim zonama i da li servisna istorija ima logiku. Prostran auto nije dobar dogovor ako svaka sitnica mora da se traži danima.
Između Modusa i Tiide ne pobeđuje model koji je jeftiniji u oglasu, nego primerak koji ima jasnije papire, uredniji enterijer i manje početnih ulaganja. Modus je razumniji za grad i lakše parkiranje, Tiida za kupca kome stvarno treba više prostora. Ako prodavac ne ume da objasni održavanje, dostupnost delova i razlog niske cene, bolje je nastaviti potragu nego kupiti "potcenjen" auto koji kasnije niko ne želi da preuzme.
