Kupovina prvog automobila je često emotivna odluka. Novi vozač želi auto koji lepo izgleda, ima dobru opremu i ne deluje kao kompromis. Problem je što prvi auto obično trpi najviše početničkih grešaka: loše parkiranje, naglo kočenje, zaboravljene sitnice, gradske relacije i učenje kroz svakodnevicu. Zato prvi kriterijum ne treba da bude prestiž, nego jednostavnost.
Najbolji prvi auto je onaj koji je pregledan, relativno jeftin za održavanje i dovoljno čest na tržištu da delovi nisu problem. Mali gradski auto ili jednostavan kompakt često imaju više smisla od starog premium modela. Stariji BMW, Audi ili Mercedes može delovati privlačno u oglasu, ali osiguranje, gume, trap, menjač i neplanirani kvarovi brzo pokažu zašto je cena pala.
Motor treba birati prema realnoj vožnji. Ako će auto uglavnom voziti grad, kratke relacije i male godišnje kilometraže, jednostavniji benzinac je često mirniji izbor od dizela. Dizel može trošiti manje, ali DPF, EGR i kratke relacije nisu prijatelji početničkog budžeta. Prvi auto treba da oprašta, ne da traži posebnu rutinu.
Bezbednost je važna, ali ne samo kroz broj zvezdica iz testa. Proveri gume, kočnice, svetla, brisače, sedišta, pojaseve, vazdušne jastuke, stanje karoserije i da li auto vuče u stranu. Auto koji je bio loše popravljan posle sudara nije dobra škola, čak i ako je lep na fotografijama. Za novog vozača stabilan i ispravan automobil vredi više od opreme.
Troškovi posle kupovine moraju biti deo budžeta. Prvi servis, registracija, osiguranje, gume, akumulator i sitne popravke često dođu odmah. Ako sav novac ode na kupovinu, svaka lampica postaje stres. Bolje je kupiti skromniji auto i ostaviti rezervu nego uzeti skuplji primerak koji već prvog meseca traži ulaganja.
Prvi auto ne mora biti dosadan, ali mora biti razuman. Biraj primerak sa jasnom istorijom, jednostavnom mehanikom i stanjem koje majstor može da potvrdi. Ako novi vozač nauči da kupuje po stanju, a ne po znaku na haubi, svaka sledeća kupovina biće bolja.
