Servisna knjižica kod polovnog auta može biti dobar dokaz, ali može biti i dobar rekvizit. Pečati, rukopis i uredne rubrike ne znače mnogo ako se ne poklapaju sa računima, elektronskom istorijom, VIN proverom i stanjem auta. Kupac treba da proverava logiku, ne samo da vidi da knjižica postoji.
Prvi signal je ritam servisa. Datumi, kilometraža, intervali i nazivi servisa treba da imaju kontinuitet. Ako auto navodno godinama prelazi tačno malo kilometara, a enterijer izgleda umorno, nešto ne stoji. Ako su svi pečati isti, rukopis isti ili nedostaju računi za veće servise, knjižica nije dovoljan dokaz.
Druga provera je poređenje sa autom. Volan, sedište, pedale, ručica menjača, gume, kočnice, farovi i stakla moraju pratiti priču iz dokumentacije. Kilometraža se ne proverava jednim papirom, nego skupom tragova. Dobar majstor često vidi nesklad pre nego što kupac stigne do pregovora.
Treća tema je komunikacija sa prodavcem. Traži VIN, račune, slike ranijih servisa i mogućnost provere u ovlašćenom ili specijalizovanom servisu. Ako prodavac tvrdi da je sve jasno, ali izbegava proveru, to je ozbiljan signal. Prava servisna istorija smanjuje rizik. Lažna samo odlaže problem do prve velike popravke.
