Miloš je tražio mali auto za suprugu i kratke gradske relacije, a u užem izboru ostali su Lancia Ypsilon iz oglasa sa lepšim enterijerom i Fiat Punto koji je delovao skromnije, ali je imao jasnije račune. Na fotografijama je Ypsilon izgledao kao bolja prilika. Na papiru je Punto bio dosadniji, ali lakši za proveru i servis. To je tačna dilema kod ovih modela: stil protiv jednostavnije računice.
Ypsilon ima smisla kada kupac želi mali auto koji ne deluje potpuno obično. Kabina, boje i detalji mogu podići osećaj vrednosti, ali ne smeju sakriti osnovne provere. Hladan start, kvačilo, menjač, trap, klima, brave, podizači i stanje enterijera moraju biti uredni. Ako prodavac traži višu cenu samo zbog izgleda, servisna istorija mora pratiti tu priču.
Punto je racionalniji izbor kada je budžet ograničen i kada kupac želi auto koji većina servisa poznaje. Prednost su dostupniji delovi, mnogo iskustva na tržištu i lakše poređenje oglasa. Mana je što su mnogi primerci dugo služili kao jeftin gradski alat, pa treba gledati pragove, trap, kvačilo, grejanje, klimu, elektroniku i tragove odloženog održavanja.
Ako je Ypsilon uredniji, sa dokazanim servisom i bez sitnih elektronskih izgovora, može opravdati višu cenu za kupca kome je izgled važan. Ako je Punto mlađi, dokumentovaniji i jeftiniji za prvo sređivanje, bolja je kupovina. Kod oba modela ne plaćaj fotografije nego stanje: mali auto koji odmah traži kvačilo, gume, klimu i trap brzo prestaje da bude povoljan.
