Toyota Aygo i Citroen C1 često deluju kao jednostavan odgovor kada treba mali auto za grad, početnika ili drugi porodični automobil. Kratki su, pregledni, troše malo i lako se parkiraju. Ali baš zato kupci često spuste gard i očekuju da mali auto automatski znači malu brigu. Kod polovnjaka te klase najskuplje greške ne dolaze iz luksuza, nego iz zanemarenih sitnica.
Aygo ima prednost reputacije Toyote i često se lakše brani u razgovoru o kasnijoj prodaji. To ne znači da svaki primerak zaslužuje višu cenu. Proveri hladan start, kvačilo, menjač, lanac, curenja, klimu i stanje enterijera. Ako je auto godinama radio kratke relacije, akumulator, kočnice i izduv mogu biti umorniji nego što kilometraža sugeriše.
C1 je često povoljniji i može biti jednako dobar ako je konkretan primerak uredan. Njegova prednost je što kupac ponekad dobije bolji odnos cene i stanja jer značka ne nosi istu reputacijsku premiju. Ipak, treba gledati iste stvari: motor, kvačilo, trap, gume, vrata, podizače, klimu i tragove parking udaraca. Kod malog gradskog auta oštećeni branici i felne često pričaju istoriju svakodnevice.
Ako su oba auta sličnog stanja, Aygo ima prednost za kupca koji želi mirniju kasniju prodaju. C1 ima smisla kada je cena realnija, servis jasniji ili je primerak očuvaniji. Najbolji izbor nije onaj koji najmanje troši na papiru, nego onaj koji neće odmah tražiti kvačilo, kočnice, gume, akumulator i servis koji je prethodni vlasnik odlagao.
