Kilometraža je jedan od prvih filtera koje kupci koriste, ali nije dokaz da je auto dobar. Vozilo sa manje kilometara može biti lošije od automobila koji je prešao više, ako je održavano lošije, voženo kratko, zapušteno ili popravljano samo kada kvar već postane očigledan. Zato broj na satu treba tretirati kao početak provere, ne kao zaključak.
Prvi signal je enterijer. Volan, sedište vozača, pedale, ručica menjača, dugmići i bočni oslonci često pokazuju realan intenzitet korišćenja. Ako auto navodno ima malu kilometražu, a kabina izgleda umorno, traži objašnjenje. Nije svaki trag dokaz prevare, ali nesklad između priče i stanja mora smanjiti poverenje.
Drugi signal je servisna istorija. Računi, servisna knjižica, elektronski zapisi i dosledni datumi mnogo vrede. Auto sa 210.000 kilometara i jasnim servisima može biti bolja kupovina od auta sa 130.000 kilometara bez ikakvog traga održavanja. Kupac ne plaća samo kilometre, već i način na koji su ti kilometri napravljeni.
Treći signal je mehaničko stanje. Gume, kočnice, trap, kvačilo, menjač, motor i curenja pokazuju koliko ulaganja dolazi posle kupovine. Neki prodavci stave novu presvlaku, operu motor i naprave dobre fotografije, ali probna vožnja i pregled kod majstora brzo otkriju šta je stvarno.
Posebno oprezno gledaj automobile sa veoma malo kilometara za svoje godište. Takvi primerci postoje, ali treba da imaju jaču dokumentaciju, ne slabiju. Ako je automobil star deset godina i navodno vožen malo, moraš razumeti gde je stajao, kako je održavan i zašto se sada prodaje.
Kilometraža je važna, ali nije dovoljna. Najbolji polovnjak je onaj kod kog se broj na satu, stanje, dokumentacija i cena međusobno slažu. Ako se jedan deo priče ne uklapa, ne ignoriši ga zato što oglas izgleda povoljno.
