Dilerska garancija u oglasu zvuči kao ozbiljna prednost. Kupac dobija utisak da deo rizika ostaje kod prodavca i da polovan auto dolazi sa dodatnim slojem sigurnosti. To zaista može biti vredno, ali samo ako se pročita šta ta garancija zapravo znači. Mnogi oglasi koriste reč garancija mnogo šire nego što sam dokument zaista pokriva.
Prva stvar koju treba proveriti jeste obim pokrića. Da li garancija važi samo za motor i menjač, da li uključuje elektriku, turbinu, DPF, hibridne komponente ili samo usko definisane kvarove? Kupac ne treba da pretpostavlja. Ono što nije jasno napisano, kao da nije ni obećano. Garancija vredi onoliko koliko je precizna i primenljiva u stvarnom kvaru.
Drugo, važni su trajanje, uslovi i procedura. Nije isto da li garancija traje tri meseca, godinu dana ili određen broj kilometara. Nije isto ni da li kupac mora servisirati auto tačno gde prodavac kaže, u kom roku mora prijaviti problem i kako se odlučuje da li kvar zaista ulazi u pokriće. Ako je procedura nejasna ili komplikovana, marketinška vrednost garancije je veća od praktične.
Treće, garancija ne menja obavezu pregleda pre kupovine. Kupac ne treba da preskoči trap, karoseriju, elektroniku i probnu vožnju samo zato što diler nudi zaštitu. Dilerska garancija može biti dodatni plus, ali ne treba da služi kao zamena za pregled koji bi otkrio loš primerak pre potpisa ugovora.
Najviše vredi ona garancija koja je kratka, jasna i poštena, uz automobil koji je već dobar sam po sebi. Ako diler nudi uredan primerak, jasne uslove i konkretnu zaštitu za ključne sklopove, to jeste prednost. Ako se garancija koristi samo kao reč koja treba da umiri kupca bez stvarnog sadržaja, onda ne menja mnogo. Dobar polovan auto kupuje se pregledom, a garancija može biti samo dodatna mreža, ne glavni razlog kupovine.
